Демографске структуре општине Лапово

Имајући у виду да демографске структуре представаљју одраз друштвеноекономског стања, приказане су најважније промене у структурама становништва Лапова у периоду 1961—1981. године.

Старосно-полна структура

Како је познато, старосно-полна структура има значајну улогу у проучавању становништва jер омогућује успешно извршење демографске, економске, социолошке и друге анализе.

Према статистичким подацима удео деце од 0—14 година смањен је у 1981. години у односу на 1961. годину за 7,6 % у укупном становништву Лапова, што указује на наталитет као резултат схватања младих генерација о величини породице. Све три старосне групе су у попису 1981. године смањиле удео у укупном становништву Лапова, и то прва од 7,8 на 6,3 %, друга од 9,7 на 6,5 %, а трећа од 8,6 на 5,7 %.

Старосна група од 15—19 година у попису 1961. године била је релативно слабо заступљена, јер се ради о лицима рођеним у току другог светског рата, када је био смањен наталитет. Ова старосна група је 1981. године била незнатно увећана.

Група од 20—24 године старости у попису 1961. године обухвата петогодишњу генерацију рођену непосредно пред други светски рат (1935—1940. године), када је стопа наталитета била нешто већа. У 1981. години на ову групу је долазило 7,5 % укупног становништва Лапова.

Старосне групе од 25—29 и 30—35 година пописом 1961. године обухватале су генерације рођене у међуратно доба (1925—1935) када је наталитет био знатно виши, па је њихово учешће и најбројније (8,4 %, односно 9,9 %). У попису 1981. године ове старосне групе су такође биле најбројније (8,8 и 7,9%), јер обухватају генерације роћене у послератном (компензационом) периоду (1945—1955) високог наталитета.

Група од 35—39 година у попису 1961. године је бројно јача него у 1981. години и поред тога што су то генерације које су у току другог светског рата знатно ослабљене (као доказ — већа заступљеност жена у овој добној старости). Међутим, ова старосна група обухвата годишта роћена после првог светског рата (1920—1925), у време појачаног наталитета. У 1981. години ова старосна група је знатно мања јер обухвата генерације рођене у току другог светског рата.

Група од 40—44 године у погшсу 1961. године упадљиво је најмалобројнија (4,4 %), јер јој припада становништво роћено у току првог светског рата (смањен наталитет), а које је доживело у другом светском рату највећи морталитет. Од укугшо 8 850 становника Лапова на ову групу старосног доба долази само 191 мушкарац (2,2 %), што потврђује њихове масовне губитке у току рата. У попису 1981. године ова група је знатно бројнија (6,5 %), јер обухвата лица рођена пред друти светски рат.

Старосна група од 45—49 годнна у 1961. години обухвата становништво рођено у времену 1910—1915. године, када је стопа наталитета почела да опада, а смртност одојчади осетно да се повећава. Сем тога, и ова група је имала велике губитке у другом светском рату. У 1981. години ову групу чине лица рођена у периоду 1930—1935. године, када је наталитет био знатно већи, тако да је њено учешће износило 7,2 %.

Група од 50—54 године у 1961. години обухвата лида роћена од 1905. до 1910. године, када је стопа наталитета била знатно виша, а пописом 1981. године групи приладају лица рођена 1925—1930. године, такоће са вншом стопом наталитета, Слична карактеристика је и за старосну групу од 55—59 година, која је у 1961. години учествовала са 6,1 %, а у 1981. години са 7,1 % укупног становништва Лалова.

Код старосне групе од 60—64 године осећа се знатно смањење броја становника, и у 1961. години оно учествује са 4,5, а у 1981. години само са 3,5 %. Овој старосној групи у 1981. години припадају лица роћена у време првог светског рата, када је био смањен наталитет, а у другом светском рату повећан моратлитет.

Све старосне групе изнад 65 година у 1961. години учествују са 8,6 %, а у 1981 години са 12,9 % укупног становништва Лапова,

Из нзложеног се може закључити да су ратни губици у људству и смзњен наталитет у појединим периодама довели до великих поремећаја у биолошком развоју становништва, што се одразило на старосне групе и у свим областима друштвеноекономског живота.

Најзад, да нагласимо да је, према пописима 1961. и 1981. године, Лапово имало више женског (51,8 %, односно 50,3 %) него мушког становништва (48,2 %, односно 49,7 %). Данас је полна структура знатно повољнија него што су показивали пописи после другог светског рата, када су велики губици мушког становништва у рату утицали на полну структуру.

Према прегледу великих старосних група 1961, 1971 и 1981. године може се констатовати да се становништво Лапова налази у фази демографског процеса старења.

мушки  женски	Млади (0—19 година)	Средњег узраста (20—59 година)	Стари (сариjи 60 година)
Варошица
1961.	2 592	4 414	1 106
1971.	2 450	4 408	1 437
1981.	2 178	5 188	1 462
Село
1961.	238	440	60
1971.	231	504	111
1981.	191	487	116

У двадесетогодишњем периоду (1961—1981) удео младог становништва Лапова опао је од 31,98 на 24,60 %, а села Лапова од 32,25, на 24,06 % укупног становништва. (У свету, пропорција младих се креће између 30 и 50 %) Удео средовечног становништва (од 20 до 59 године) у посматраном периоду показује тенденцију пораста код укупног становништва Лапова од 54,85 на 58,92 %, у варошици од 54,41 на 58,71 %, а у селу 59,62 на 61,34 %. (Пропорција средовечних у свету креће се између 45 и 55 %) Удео старог становништва (60 и више година старости) у посматраном периоду је у 1981. години у Лапову порастао у односу на 1961. годину са 13,18 на 16,36 %. Код становништва варошице Лапово удео старог становништва је у 1971. години порастао у односу на 1961. годину са 13,63 на 17,30 %, а у 1981. години је опао на 16,52 %. Код сеоског становништва удео старог становништва бележи знатан пораст, и то од 8,13 % у 1961. години на 14,61 % у 1981. години. (Пропорција ове старосне групе у свету креће се између 4 и 17 %) Према томе, из изложеног се види да је удео младог становништва у паду, и у 1981. години је испод светских пропорција, док је удео средовечног становништва нешто изнад светских пропорција (у 1981. години), а старог становништва у оквирима истих.

Као последица повећаног наталитета у компензационом периоду после другог светског рата и механичког прилива млаћег становииштва, удео средовечног становништва је висок па је и демографски притисак на запошљавање релативно велики.

Контингент женског фертилног становништва

Контингент женског фертилног становништва обухвата све жене између 15 и 49 година живота. Величина овог контингента, између осталог, од особитог је значаја за анализу плодности становништва. Иначе, старосне структуре представљају значајан фактор који утиче како на садашњи фертилитет, тако и на будући наталитет. На величину женског фертилитета становништва утиче смањен наталитет а повећан морталитет у току светских ратова, као и повећан наталитет у послератним компензационим периодима. Величину женског контингента Лапова можемо утврдити на основу резултата пописа становништва према полу и петогодишњим старосним групама.

варошица  село	1961	1971	1981
15—19 година	267	443	276
20—24 година	298	350	364
25—29 година	366	282	414
30—34 година	434	290	369
35—39 година	399	372	269
40—44	208	405	311
45—49	223	382	339

Подаци женског фертилног контингента показују да су 1961. године најбројније старосне групе жена од 30—34 и 35—39 (19,8 и 18,2 у Лапову, 19,8 и 18 у варошци и 20 и 20,5 % свих жена фертилног периода у селу). Ове жене су роћене у периоду повећаног наталитета у међуратном добу (1920—1930. годне). У 1971. години бројно јак. контингент женског фертилног становништва јавља се у старосној групи од 15—19 (Лапово укупно 17,6 %, варошица 18 %, а село само 13,6 %) у конпензационом периоду после другог светског рата. Међутим, бројне су и старосне групе од 40—40 и 45—49 (Лапово 16,0 и 15,1 %, варошица 16,1 и 15,1 %, а село Лапово 15,6 и 16,4 %) женског становништва рођеног у међуратно доба. И у 1981. години две најјаче петогодишње старосне групе фертилног становништва јављају се у конпензацноном периоду после другог светског рата од 25—29 и од 30—34 година. Малобројна група жена је од 35—39 година (11,5 %) због смањеног наталитета у току другог светског рата.

Удео женског фертилног становншнтва Лапова у укупном становништву Лапова износио је 24,7 % 1961. године, 27,6 % 1971. године и 24,3 % 1981. године.

Школообразовани контингент

Како је познато, овим контингентом обухваћена су деца у старости од 7 до 14 година, којима заједница обезбећује обавезно основно образовање. Од интереса је истаћи и контингент предшколске деце (од 0—6 године). Овај најмлаћи контингент имао је 1981. године у Лапову 471 дечака (53,6 %) и 408 девојчица (46,4 %). На децу предшколског узраста отпада 9,1 % становништва Лаиова.

Контингент школообразоване деце према попису 1981. године
дечаци  давоjчице	Варошица	Село
1 разред 7 година	122	8
2 разред 8 година	105	6
3 разред 9 година	105	12
4 разред 10 година	100	6
5 разред 11 година	100	6
6 разред 12 година	107	9
7 разред 13 година	113	7
8 разред 14 година	93	7

Према статистичким табеларним подацима број деце школског узраста (од 7 до 14 година) у Лапову износио је 906 лица или 9,4 % укупног становништва Лапова, у варошшги је било 845 лица или 9,6 % њеног становништва, а у селу Лапово само 61 лице или 7,7 сеоског стаиовништва. Лапово је имало 494 дечака (54,5 %) и 412 девојчица (45,5 %), варошица 459 дечака (54,3 %) и 386 девојчица (45,7 %), а село Лапово 35 дечака (57,4 %) и 26 девојчица (42,6 %), што показује да су дечаци бројно и процентуално заступљенији од девојчица.

Котингент становништва у радном периоду живота

Контингент становништва у радном добу живота или радни контингент има веома значајну улогу у економском развоју, јер се из његових редова регрутује активна радна снага. Према економскодемографској класификацији радни контингент обухвата мушкарце старе од 15 до 64 године и жене од 15 до 59 година. Међутим, детермннанте старости представљају теоријски оквир, док се у пракси у радном периоду живота срећу и лица млађа од 15 и старија од 59 односно 64 године. Данас је број ових лица незнатан. Такођс треба истаћи да економска активност лица из старосне групе од 15 до 19 годииа, а знатан део и старијих лица од 19 година, видно је опала последњих деценија због настављања школовања или немогућности да се запосли.

варошица  село	Радни контингент	Активно становништво
1961.	5 778	5 612
1971.	6 269	4 988
1981.	6 419	4 863

У двадесетогодишњем периоду (1961—1981) повећан је радни контингент у Лапову за 641 или просечно годишње око 32 лица, а у варошици Лапово за 607 или просечно годишње око 30 лица, Међутим, код активног становништва у овом периоду забележен је пад, и то: у Лапову индекс његовог пада износи 86,7, варошици 86, а у селу Лапово 95,2. Овоме је, несумњиво, допринела миграциона динамика млађег и економски активног становништва одласком у градове (Крагујевац, Београд и друга места).

Национална структура

Образовна структура становннштва

Два основна показатеља образовне структуре становништва јесу писменост и школска спрема. По попису становништва 1961. и 1981. године могу се сагледати основне карактеристике образовне структуре становништва Лапова у целини и његових насебинских делова — варошице и села.

мушки  женски	1961.	1981.
Варошица
10—19 година	14	7
20—34 година	96	31
35—64 година	886	236
65 и више година	460	528
Село
10—19 година	2
20—34 година	6	2
35—64 година	69	14
65 и више година	16	23

Из упореднот табеларног прегледа неписменог становништва Лапова по великим старосним групама и полу може се уочити да је број неписмених код млађих генерација сведен на занемарујућу вредност, како у Лапову као целини, тако и у варошици и селу (1981. године село Лапово није имало неписмених). Смањење броја неписмених код младе генерације је резултат готово потпуног обухвата деце основним образовањем. Међутим, код старосне групе од 20—34 године у 1961. години проценат неписмених мушкараца у Лапову био је пет пута мањи (0,40 %) процената неписмених жена (2,32 %), а погшсом становништва 1981. годкне проценат оба пола прилично је изједначен (мушкарци 0,34, а жене 0,44 %). То показује да је у току деценије постигнут потпуни обухват мушке и женске деце основним образовањем. Тако је и у 1981. годиш проценат негшсмених у старосној групи 20—34 године био мањи од полз процента, а у 1961. години већи проценат неписмених нмале су жене, и то од 1,93 % у селу Лапово до 2,35 % у варошици Лапово, док је код мушкараца проценат неписмених био мањи од пола процента. У 1961. години најбројнија старосна група неписменог становништва била је од 35—64 године, на коју је долазило 61,7 % од укупно неписмешгх у Лапову, а у 1981. години најбројнија је била старосна група од 65 и више година, 65,5 % од укупно неписменог у Лапову.

У Лапову је у 1981. години било 10,0 % неписменог становтшггаа. То становништво чинило је поглавито женски живаљ старијих и нактаријих година (17,0 %).

Структура становништва стариjег од 15 година (7 846) људи састављена према школској спреми (1981. година)
мушки  женски	Варошица	Село
Непознато	2	1
Незавршено основно образовање
Без школске спреме	1 000	51
1—3 разред	308	13
4—7 разред	2 904	254
Школовано
Основно образовање	1 321	139
Школа за квалификоване и високо-квалификоване раднике	962	119
Средња школа за стручне кадрове	354	32
Средње усмерено образовање	11	1
Гимназиjа	195	22
Виша школа	91	6
Факултет	49	10

По попису 1981. године структура становништва Лапова према школској спреми још увек не задовољава у довољној мери јер 13,4 % чине становници без школске спреме, а 44,4 % без завршеног основног образовања (на мушкарце долази 21,3 %, a на женско становништво 78,7 % укупног становништва без завршеног основног образовања). Већина свршених ученика је са основним образовањем (18,6 %). Са вишом школом и спремом у рангу факултета, високих школа и уметничких академија било је свега 156 лица (2,0 %). Бројна је група свршених ученика са школом за квалификоване и висококвалификоване раднике (13,8 %). Са средњом школом (средња школа за стручни кадар, средње усмерено образовање и гимназија) било је 615  лица (7,8 %),

Међутим, све већи обухват ученика који завршавају основну школу средњошколским образовањем не само у варошици него и у селу Лапово, најречитије говори о даљој убрзаној трансформацијн образовне структуре Лапова.

Социо-економска структура

На значајније промене у социоекономској структури становништва Лапова утицао је у првом реду брз економски развитак у послератном периоду и бројни други фактори, као што су демографски (староснополна и брачна структура, кретање наталитета и морталитета итд.), историјски развитак, структура привреде и степен привредног развоја, систем образовања, миграциона кретања и др.

варошица  село	Структура активног становништва према делатностима
	1961. 5 420 активних становника	1971. 4 988 активних становника
Индустриjа и рударство	191	443
Польопривреда и рибарство	3 887	2 625
Шумарство		5
Грађевинарство	51	101
Саобраћаj	701	722
Трговина и угоститељство	139	229
Занатство	188	285
Стамбено-комунална делатност	3	10
Културна и социjлна делатност	73	100
Друштвена делатност и државна служба	36	36
Остале делатности	6	8
Ван делатности или непознато	137	78
Личне услуге	8
Лица на привременом раду у иностранству		346

Приказани табеларни преглед показује да је најбројније активно становништво Лапова у 1961. години било запослено у лољопривреди и рибарству (71,7 %), саобраћају (12,8 %), индустрији и рударству (3,5 %), занатству (3,5 %), а у 1971, години у пољопривреди и рибарству (52,6 %), саобраћају (14,5 %), иидустрији и рударству (8,9 %), занатству (5,7 %), трговини и угоститељству (4,6 %) У десетогодишњем лериоду (1961—1971) у појединим делатностима Лапова изражен је бржи пораст активних запослених лица. Тако је учешће у индустрији и рударству порасло од 3,5 на 8,9 %, саобраћају од 12,9 на 14,5 %, занатству од 3,5 на 5,7 %, трговини и угоститељству од 2,6 на 4,6 %, док је истовремено учешће запослених у пољопривреди и рибарству опало од 71,7 на 52,6 % са тенденцијом даљег опадања.

Структура посматраног запосленог активног становништва према делатностима у сеоском делу насеља у Лапову бито се разликује од структуре у варошици и Лапову као целини, јер је у селу Лапово најбројније активно становништво у 1961. години било запослено у саобраћају (47,1 %), затим у пољопривреди н рибарству (35,9 %), индустрији и рударству (4,6 %) и трговини и угоститељству (4,3 %), а у 1971. години такође у саобраћају (48,4 %), пољопривреди и рибарству (14 %), трговини и угоститељству (11,8 %), индустрији и рударству (8,2 %) и занатству (6,6 %).

У овом периоду у селу Лапово изражен је пораст учешћа активних запослених лица у индустрији и рударству од 4,6 на 8,2 %, саобраћају од 47,1 на 48,4 %, трговини и угоститељству од 4,3 на 11,8 % занатству од 1,7 на 6,6 %, а знатно опадање у пољопривреди и рибарству од 35,9 на 14 %.

Лапово је, према подацима Републичког завода за статистику, имало 30. јуна 1981. године 3 485 запослених лица у друштвеном сектору, и то према делатностима највише их је било запослено у саобраћају и везама 2 192 лица или 62,9 % од укупно запосленнх, затим у индустрији 723 (20,7 %), трговини 278 (8 %), пољопривреди и шумарству 114 (3,3 %), културној, социјалној и здравственој делатности 104 (3 %), стамбенокомуналној делатности 59 (1,7 %), угоститељству 10 (0,3 %) и у друштвеној и државној служби свега 5 (0,1%) од укупно запослених.

Број запослених у друштвеном сектору Лапова по секторима изгледао је овако:
• примарни 114 (3,3 %)
• секундарни 723 (20,7 %)
• терцијарни 2 539 (73 %)
• квартарни 109 (3,1 %)

Према томе, у Лапову је највише (око 2/3) запослено у терцијарном сектору, затим секундарном (20,7 %), а најмање у примарном (3,3 %) и квартарном (3,1 %) сектору.

Такође треба истаћи (с обзиром да подаци пописа 1981. године нису објављени за активно становништво према делатностима) да је пописом 1981. године Лапово имало 2 382 радника (од којих је 1 891 лице радило у месту становања) или 24,7 % укутшог становништва, 1 169 ученика основне и средње школе (од којих 202 уче изван места становања) или 12,1 % укупног становништва и 116 студената. Релативно је велики број издржаваног становништва према активностима. То значи да Лапово све више постаје насеље радника, ђака и студената и радних људи запослених у саобраћају, занатству, индустрији, трговини и угоститељству, а све мање у пољопривреди.