Порекло и састав становника Лапова

Основни подаци
Порекло и састав
Бројно кретање
Демографске структуре

Порекло и састав становништва

Према испитивању Т. Радивојевића (1903.) Лапово је једино лепеничко насеље у коме има 12 породица које Лаповци називају старинцима и староседеоцима, тј. становништво коме се не зна порекло ни време доласка у данашње насеље. Међутим, он сматра да ово становништво није староседелачко, односно „нису заостали од породица које су пре опустошења насељавале испитивану област, него су само најстарији досељеници, о чијем се доласку изгубио сваки помен у народу“ Са оваквом претпосавком можемо се сложити, јер је извесно да се старинци нису могли одржати једино у Лапову, насељу крај Мораве и на главној српској саобраћајници. Према томе, целокупно становништво Лапова је досељеничко. У његовој композицији, поред досељеника из оближњих крајева и места, учествује и становништво досељено вардарско-моравском, динарском, метохијско-косовском, власотинском, шопско-торлачком и инверсним миграционим струјама.

Најстарији досељеници су старинци, тј, 12 породица, које су по свој прилици дошле у збег на територији данашњег лаповског атара склањајући се испред турског насиља. Тешко је одредити период њиховог досељавања. Вероватно да је то било пре прве сеобе Срба.

Веселиновићи (Јанковићи, Веселиновићи, Ђорђевићи и Марјановићи) (Св. Никола)
Врцићи (Јанковићи) (Св. Ђорђе)
Вучковићи (Св. Ђорђе)
Глигоријевићи (Св. Никола)
Гроздићи (Васиљевићи) (Св. Никола)
Којанићи (Новаковићи) (Св. Ђорђе)
Којићи (Јанићи) (Св. Никола)
Милорадовићи (Св. Ђорђе)
Ристићи (Богосављевићи, Ристићи и Бојичићи) (Св. Аранђел)
Симеуновићи (Вељковићи) (Св. Стеван)
Степанчевићи (Максимовићи, Милојевићи, Степанчевићи и Павловићи или Станојевићи) (Св. Јован)
Петровићи (Миленковићи и Ивановићи) (Св. Петка) Роми.

Најстарији познати период досељавања односи се на прву и другу сеобу Срба. Први период досељавања, по Т. Радивојевићу, трајао је од 1690. до 1737. године.

Бабићи (Св. Јован Милостиви)
Гавазовићи (Св. Мрата)
Главашевићи (Пајкићи) (Св. Никола)
Гмитровићи (Ћирићи) (Врачи)
Дамњановићи (Св. Ђорђе)
Дудинци (Стојановићи) (Св. Никола)
Ђуричићи (Вујичићи) (Св. Никола)
Исаковићи (Радојевићи — Винкићи) (Св. Никола)
Јеленковићи (Павловићи) (Св. Никола)
Кривчевићи (Аранћеловдан)
Милановићи (Велисављевићи и Радисављевићи) (Св. Стеван)
Миличићи (Св. Ђорђе)
Милосављевићи (Св. Никола)
Попадићи (Св. Никола)
Рафаиловићи (Мијаиловићи) (Св. Стеван)
Степановићи (Св. Никола)
Стојкићи (Курјучки — Ивковићи) (Св. Стеван)
Тулбићи (Матићи) (Св. Никола)

Банковићи из Сјенице (Св. Никола)
Бугарчићи из Трна (Бугарска) (Св. Никола)
Гајићи из Ресаве (Дамњановићи) (Св. Никола)
Гојковићи из Сикирице (доњи слив Велике Мораве) (Ђорђевићи, Гојковићи и Вуловићи) (Врачи)
Живанчевићи са Косова (Јовичићи) (Св. Никола)
Здравковићи са Косова (Св. Ђорђе)
Златковићи из Самокова код Новог Брда (Св. Никола)
Мутавџићи из Ниша (Стојановићи и Стојанчевићи)
Параћинци из Сикирице (доњи слив Велике Мораве) (Матејићи, Рапићи, Пантићи, Марковићи и Симићи) (св. Никола)
Петровићи из Сјенице (Прешићи, Ивковићи, Голубовићи, Пауновићи, Лукићи, Вујичићи, Ненадовићи и Танасковићи) (Св. Јован)
Прљићи из Старог Влаха (Горња Моравица) (Прљићи, Миличићи, Радовановићи—Рисинкићи, Ђорђевићи, Стојковићи и Торбићи) (Св. Ћирило)
Радосављевићи из Сикирице (горњи слив Велике Мораве) (Чолобрићи—Лазаревићи) (Св. Никола)
Радовановићи из Сјенице (Св. Пантелија)
Симићи из Ресаве (Јасенковићи и Симићи) (Св. Илија)
Солунци из Солуна (Добошаревићи—Стојановићи и Јанковићи) (Митровдан)
Цветковићи из Прељина (Савићи—Станковићи, Димитријевићи, Ђорђевићи и Цветковићи) (Св. Сава)

Најинтезивније насељавање Лапова било је у трећем периоду који је трајао 15 година, а било је проузроковано срећенијим приликама у београдском пашалуку после свиштовског мира (1791. године). Овај период досељавања почео је Кочином крајином и трајао је до 1803. године.

Бенчићи (Цветковићи) из Видина (Св. Никола)
Биџићи (Живковићи) из Ресаве (Св. Никола)
Вељковићи из Ресаве (Св. Никола)
Војничани из Војника (Ресава) (Св. Никола)
Добросављевићи из Ресаве (Св. Никола)
Достанићи из Рабова код Видина (Аранђеловдан)
Драгутиновићи (Дражићи, Богићи) из Старог Влаха (Горња Моравица) (Св. Јован)
Ђорђевићи из Ресаве (Св. Ђорђе)
Живковићи из Рабова код Видина (Св. Никола)
Игњатовићи из Књажевца (Маринковићи) (Св. Никола)
Иличићи из Гложана (горњи слив Велике Мораве) (Панићи)
Јовановићи из Трешњевице (Јасеница) (Св. Никола)
Јончићи из Тетова (Јончићи, Петковићи, Црвењаци, Тошиновићи, Бранковићи и Јанчићи) (Св. Никола)
Јуручки из Јуруца (Македонија) (Миловановнћи и Миљковићи) (Св. Никола)
Китићи из Раковице (Видинске) (Стојановићи) (Св. Јован)
Кулчани из Куле (Бугарска) (Нешићи, Петковићи и Лилчићи) (Св. Никола)
Кумрићи из Куманова (Македонија) (Св. Мрата)
Лилићи из Ресаве (Св. Никола)
Мајстор—Јовановићи из Књажевца (Св. Никола)
Маринковићи из Ресаве (Св. Никола)
Марковићи из Ресаве (Св. Никола)
Милојковићи из Ресаве (Св. Никола)
Милосављевићи из Ресаве (Св. Јован)
Павловићи из Ресаве (Живковићи и Павловићи)
Павловићи из Рајкннца (доњи слив Велике Мораве) (Св. Ђорђе)
Пандурци из Видина (Раковица) (Св. Никола)
Поповићи (Јовановићи) из Ресаве (Св. Никола)
Предићи (Стевановићи) из Црквенца (Св. Никола)
Раџићи из Великог извора (Св. Стеван)
Соколовићи из Ресаве (Станковићи—Стојановићи, Милошевићи и Соколовићи) (Св. Никола)
Стаматовићииз Ресаве (Матејићи и Миљковићи) (Св. Никола)
Станковићи из Књажевца (Св. Никола)
Станковићи из Ресаве (Св. Никола)
Станковићи из Зајечара (Св. Василије)
Станковићи из Злетова (Млава) (Св. Василије)
Станојловићи из Гложана (доњи слив Велике Мораве) (Станојловићи и Совачки) (Св. Никола)
Стојиловићи из Самокова код Новог Брда (Аранђеловдан)
Татарчевићи из Ресаве (Св. Стеван)
Тодоровићи (Цветковићи) из Ресаве (Св. Мрата)
Тодоровићи из Ресаве (Св. Ђорђе)
Томићи из Сјенице (Св. Петка)
Тошићи из Заграђе (Тимок) (Св. Никола)

Интензивно насељавање Лапова настављено је и у четвртом, временски најкраћем периоду, који је трајао десет година и пада у време првог устанка (1804—1814). Становништво из јужних моравских крајева и са Власине, похрлило је у масама у ослобоћену Шумадију и населило и Лапово. Међутим, крајем овог периода (1813. године), због бојазни од гнева и обести турске, знатан број досељеника налустио је привремено насеље и прешао преко Саве у Срем, да би се после другог српског устанка већина вратила.

Асурџићи из Лесковца (Ђорђевићи) (Св. Никола)
Благојевићи из Петровца (Св. Никола)
Бошковићи из Негогнна (Св. Никола)
Ваткићи из Великог Извора (Св. Ђорђе) (Вељковићи—Ристићи и Марковићи)
Вулићи из Великог Извора (Петковићи) (Св. Никола)
Вучковићи из Књажевца (Св. Никола)
Дебељачки (Радојковићи) из Тетова (Македонија) (Св. Никола)
Донићи из Зајечара (Стојановићи: Крстићи и Донићи) (Савица)
Ђурићи из Црквенца (доњи слив Велике Мораве) (Тошићи и Ђурићи) (Св. Никола)
Јовановићи из Власотинца (Св. Илија) (Из ове породице је Лазар Јовановић, бивши министар привреде)
Јовићи (Милићи) из Великог Извора (Св. Никола)
Јовичићи (Милојковићи) из Великог Извора (Св. Никола)
Карачевићи (Голубовићи) из Књажевца (Св. Никола)
Крстићи из Зајечара (Св. Никола)
Лилчићи из Зајечара (Св. Никола)
Мијаиловићи нз Кусатка (Јасеница) (Аранђеловдан)
Микићи из Великог Извора (Св. Никола)
Милићи из Кривог Вира (Св. Никола)
Милошевићи из Ресаве (Св. Никола)
Мујковићи (Пешићи—Цолићи) (Савица)
Николићи из Бигренице (Раваница) (Св. Никола)
Нинићи (Николићи) из Влаовића (Бугарска) (Св. Никола)
Павличићи из Сикирице (Св. Никола)
Петричковићи (Петровићи) из Великог Извора (Св. Никола)
Петровићи из Ђуниса (Младеновићи) (Св. Никола)
Радојковићи из Великог Извора (Томићи и Стевановићи) (Св. Никола)
Стојкићи (Николићи) из Кривог Вира (Савица)
Станојевићи из Пећи (Св. Никола)
Стојановићи из Великог Извора (Петровићи) (Св. Никола)
Танасковићи (Николићи) из Књажевца (Тодорова субота)
Шишковићи из Новог Хана (Св. Никола)

Пети период насељавања Лапова почео је после 1815. године и наставио се до првог светског рата. У временском периоду од стотину година појединачним досељавањем настањено је преко 60 породица из различитих крајева Србије, Бугарске и Војводине. Преовлаћују досељеници из моравских и околних крајева. Између осталих, тада су се доселили насељиници из Баточине, Брзана, Књажевца, Видина, Трна, Војводине, Новог Сада и из Црне Горе. У овом периоду насељавања доселили су се и Цинцари из Магарева и Маловишта (3 породице са 5 домова). Њихово досељавање стоји у вези са економским развитком насеља и с појавом чаршије. Између 1815. и 1903. године идући за зарадом, населили су се и Роми као занатлије и свирачи из Велике Плане и Смедеревске Паланке.

Петковићи (Роми) из Велике Плане 1815. године (Св. Петка)
Јовановићи (Роми) из Велике Плане 1815. године (Св. Петка)
Шаренкапићи (Петровићи) из Књажевца 1817. године (Св. Јован)
Вујићи из Рачника (Осаница) 1821. године (Св. Никола)
Сердановићи из Баната 1822. године (Св. Ђорђе)
Мангупи (Ђорђевићи) из Књажевца 1823. године (Св. Ђорђе)
Трупалићи из Ресника 1823. године (Св. Ђорђе)
Вачићи из Видина, Раковица (Бугарска) (Ђорђевићи и Тодоровићи) 1824. године (Св. Никола)
Маџаревићи (Вучковићи) из Мађарске 1824. године (Св. Никола)
Недељковићи из Видина 1825. године (Св. Никола)
Дилићи (Вучковићи) из Влаовића (Бугарска) 1827. године (Св. Никола)
Анћелковићи из Домус Потока (Осаница) 1840. године (Св. Никола)
Кошарњани из Кошарне засеока Стојника (Јасеница) 1848. године (Св. Никола)
Стефановићи из Смедерева 1849. године (Св. Стеван)
Петковићи из Ловца (Осаница) 1851. године (Св. Никола)
Првановићи из В. Извора 1855. године (Св. Никола)
Крстићи из Баточине 1856. године (Св. Трифун)
Илићи из Брзана 1861. године (Аранђеловдан)
Радивојевићи из Новог Села 1862. године (Св. Ђорђе)
Недељковићииз Баточине 1863. године (Св. Лука&
Тошковићи из Житорађа (Топлица) 1863. године (Св. Лука)
Живановићи из Мирашевца 1865. године (Св. Ђорђе)
Николићи из Трна 1865. године (Св. Никола)
Русимовнћи из Раковице (Бугарска) 1866. године (Аранђеловдан)
Павловићи из Бадњевца 1867. године (Св. Ђорђе)
Којићи из Дубља (Ресава) 1868. године (Св. Никола)
Милисављевићи из Марковца 1868. године (Св. Стеван)
Стевановићи из Брзана 1868. године (Св. Ђорђе)
Милетићи из Брзана 1869. године (Св. Јован)
Ђорђевићи из Брзана 1871. године (Св. Никола)
Миличићи из Марковца 1871. године (Св. Ћирило)
Крстићи из Књажевца 1873. године (Св. Никола)
Мандићи из Баточине 1873. године (Св. Никола)
Мијатовићи из Баточине 1873. године (Св. Никола)
Милојковићи из Свилајнца 1874. године (Св. Никола)
Стојадиновићи из Нивог Села 1874. године (Св. Алимпије)
Матићи из Марковца 1875. године (Аранћеловдан)
Павличићи из Новог Села 1875. године (Св. Срћ)
Дајковићи из Црне Горе (Белопавлићи) 1877. године (Зачеће Св. Јована)
Миладиновићи из Доње Раче 1878. године (Св. Никола)
Митровнћи из Трна 1879. године (Св. Никола)
Маринковићи из Марковца 1880. године (Св. Никола)
Николићи (Цинцари) из Магарева (Македонија) 1879. године
Ивковићи (Роми) из Смедеревске Паланке 1880. године (Св. Петка)
Николићи из Смедеревској Паланке 1880. године (Аранђеловдан)
Огњановићи из Прислонице (Чемерница) 1884. године (Аранђеловдан)
Спасићи из Баточине 1888. године (Св. Никола)
Пауновићи из Марковца 1890. године (Аранђеловдан)
Крстићи из Јагодине 1892. године (Св. Никола)
Јоцићи из Драгашевца (Лугомир) 1893. године (Св. Мрата)
Скокићи из Црквенца (Ресава) 1893. године (Св. Јован)
Стевановићи (Роми) из Велике Плане 1893. године (Св. Петка)
Христићи (Цинцари) из Маловишта 1894. године
Ђорђевићи из Лозовнка (Белица) 1895. године (Св. Ђорђе)
Јовановићи из Јагодине 1897. године (Св. Ђорђе)
Стевановићи из Црне Баре (Мачва) 1898. године (Ђурђевдан)
Стојановићи (Роми) из Велике Плане 1900. године (Св. Петка)
Михајловићи (Цинцари) из Магарева 1898. године

Најјаче исељавање из Лапова је забележено у подручју Лепенице. До 1910, године у лепеничка насеља иселиле су се из Лапова 34 породице, Међутим, у истом периоду у Лапово су се доселиле 22 породице са подручја Лепенице.

Период Између два светска рата карактерише се исељавањем становништва из Лапова ради „колоннзовања“ у Метохији (око Призрена) и Македонији (око Тетова). Ово становништво је добијало слободну земљу, углавном сеоску утрину, и на њој организовали пољопривредна газдинства докупљивањем земљишта бољег квалитета. Колонисти су се насељавали углавном од 1924, до 1928. године у Нову Шумадију код Призрена и у Брвеницу код Тетова.

У току 1927. и 1928. године у Нову Шумадију код Призрена населило се око 50 домаћинстава из Лапова. Међу њима су били: Тихомир Прешић, Александар Прешић, Чедомир Прешић, Љуба Прешић, Лука Прешић, Славко Прешић, Љубче Прешић, Госа Прешић, Чедомир Прешић, Драга Милосављевић, Кристивоје Ђорђевић, Милан Ђорђевић, Ђорђе Ђорђевић, Влајко Ђорђевић, Лајко Ђорђевић, Миланче Ђорђевић, Радивоје Дамјановић, Миле Пајкић, Живан Живанчевић, Милорад Томић, Станислав Томић, Чедомир Дамјановић, Александар Раџић, Влаја Радосављевић, Марисав Којић, Најдан Симић, Ранко Јовавић, Коста Митровић, Света Ђорђевић, Жикица Костичин (ковач), Токић, Беља Павловић, Бора Милошевић, Љуба Живковић, Милутин Ђорђевић, Мина Тошић, Богољуб Томић (дао податке).

Међу осталим, из Лапова су се иселили 1928. године у Брвеницу код Тетова Никола Бугарчић, Крисгивоје Вујић, Славко Вујић, Богомир Китић, Божа Китић, Драгутин Анћелковић, Милутнн Живковић, Драга Вучић, Јеремија Спасојевић, Радисав Солунац, Драгољуб Солунац, Мнлан Цветковић (Копилан), Чеда Здравковић, Миле Анћелковић (дао лодатке) и други.

Неке породице су се у овом периоду одселиле из Лапова у Ваљево и Баточину, а у исто време у Лапово се доселило више трговаца и службеника.

За време непријатељске окупације наше земље одсељено лаповско становништво је морало, 1941. године, да напусти своја пребивалишта на Косову и Метохији и у Македонији. Већина се вратила у Лапово, а неке су породице отишле у Војводину или друге крајеве, После ослобоћења овом становништву није био дозвољен повратак у место ранијег живљења тако да је оно углавном остало у Лапову.

Последњи период досељавања, у условима социјалистичке Југославије, одликује се досељавањем службенпка и пољопривредника из разних крајева. Између осталих населили су се досељеници из околине Врања, Пирота, Црне Траве, Лесковца (с. Ливаћа), Призрена, Крушевца, са Власине, затим и Црквенца код Свилајнца, Баточине, Мовљана (Сува Река), Титела и других места. У исто време из Лапова појединачних исељавања било је у Београд, Крагујевац, Чачак, Лозовик и друга места.

Досељеници из околине Врања и Пирота запошљавали су се углавном на железници и добијали су слободне плацеве око железничког чвора, где су правили породичне куће. Они су се насељавали углавном у периоду 1946—1960. године. Доселило се око 100 домаћинстава. Тако су у овом периоду досељени из околине Врања: Бранко Костић из Буковца (1945. године), Стојко Илић из Жбевца (1946. године), Јован Стојковић из Стубала (1946. године), Стојан Стоилковић из Ранитовца (1946. године) Душан Николићиз Тубуцде (1946. године), затим Стојан Крстић (1946. године), Урош Николић (1946. године) и Добривоје Костић (1946. године), сви из Буковца, Александар Николић (1946. године), Љубомир Илић из Врањске Бање (1947. године), Боривоје Филиповић из Славнице (1947. године), Бранко Петровић из Тополца (1947. године), Чедомир Митровић из Гумеришга (1948. године), Божидар Стоилковић из Раиитовца (1949. године), Јова Ристић (1950. године), Драги Здравковић из Врањске Бање (1953. године), Воја Копчић из Ћуковца (1955. године), Михаило Ристић из Ранута (1954. године), Будимир Копчић из Нуковца (1955. године), Ђорђе Величковић из Тубужде (1960. године), Стојан Петровић из Гумеришта (1960. године), Станко Величковићиз Пањевије (1960. године), Бранко Костић, Живковић, Стојчић. (подаци Божидара Стоилковића).

Из околине Пирота и Црне Траве у Лапово су се, између осталих, доселили: Драгослав Ранчић (1945—1946. године), Александар Зерковић (1955. године), Божидар Игњатовић (1955. године), Милко Јосифов (1960. године), Мика Павловић (1954—1955. године), Станимир Илић из Црне Траве (1950. године)> Стојан Тодоровмћ (1950. године), Света Лепојевић (1950. године).

У периоду између 1956—1962. године, а и у новије време, у Лапово су се доселили са Косова и Метохије, између осталих, и Ђорићи из Обилића 1956. године, Михаило Лазић из села Биновца код Суве Реке 1959. године, Стакићи из Штимља код Урошевца 1959. године, Живан Лазић из Мовљана код Суве Реке (1958. године), Тодор Стојановић и Савић из Дворана код Суве Реке, Јован Стојановић из Лешана и др. Из општине Сува Река у Лапово су се доселили Давид Стевановић (1963. године), Никола Тасић, Петар Живковић са породицом (1967. године), Мирко Марковић (1967. године), Ранђел Савић (1967. године), Станимир Ђорђевић (1968. године) (подаци Петра Живковића), а из Врбештице (општина Урошевац) Лука Трајковић (1973. године), Радован Трајковић (. године), Илија Орловић (1978. године), Чедомир Орловић (1983. године), Стоја Сталетовић (1983. године) и друга (подаци Чедомира Орловића).

Из села Дебреше код Гостивара 1971. године се у Лапово доселио Андреја Максимовић, посластичар, са четири сина и пет кћери, купивши земљу. Три његова сина су остала у Лапову; један је посластичар. Из Гостивара је такође 1976. године у Лапово дошао и Чедомир Јанковски. Из околине Лесковца 1960. године у Лапово је досељен Богомир Лепојевић.