Броjно кретање становништва општине Лапово

Укупан развој популације Лапова је веома важан показатељ за сагледавање савремених друштвеноекономских прилика и планирања демографског и урбанистичког развоја, Стога се приказује бројно кретање становништва и кућа (домаћинстава) Лапова у периоду од 1818. до 1981. године, тј. за 163 године.

становнци домаћинства
1818.	307  144
1820.	313  165
1821.	482  185
1825.	492  215
1845.	броj ниjе познат  321
1863.	2 921  607
1866.	3 119  570
1874.	3 631  660
1884.	4 652  781
1890.	5 144  840
1895.	5 436  915
1900.	5 607  950
1910.	6 718  1 168
1921.	6 162  1 210
1925.	6 254  1 269
1931.	6 670  1 367
1948.	7 819  1 844
1953.	8 255  1 962
1961.	8 850  2 205
1971.	9 156  2 429
1981.	9 631  2 640

Изнети статистички подаци бројног кретања становништва и кућа (домова), односно домаћинстава у периоду 1818—1948 године за раздобље од 130 година, показују да се Лапово, и поред извесног колебања и губитака у ратовима, постепено развијало и увећавало. У периоду 1863—1910. године запажа се увећање броја становника, а између 1910. и 1921. године, због губитака у првом светском рату, број становника бележи смањење. У периоду 1863—1948. године број становника се више од два и по пута увећао, а број кућа за 9,5 пута. Пораст полулацнје Лапова у предратној Југославији био је у основи резултат лриродног прираштаја становништва. Распадањем породичних задруга, број домаћинстава се у овом периоду знатно увећао, за четири и по пута.

Бројно кретање становништва и домаћинстава Лапова у иослератном периоду (1948—1981) показују постепен раст. Индекс пораста становништва у тридесет трогодишњем периоду износио је 123,2. У овом периоду просечни годишњи пораст износио је око 55 становника. У погледу популације Лапово спада у групу стагнантних насеља.

Распоред становништва на територији лаповског атара је такав да на становвдшггво варопшце долази 91,8 %, а на сеоско 8,2 % (1981. године) Варошица Лапово је у 1981. години имала најмању просечну густину насељености међу општинским средиштима и варошицама шумадијско-поморавског региона. Просечна густина насељености на територији варошице Лапова нзносила је 160 становника на 1 km².

По броју становнипгтва Лапово је два пута веће од општинског средишта Баточине (4 825 становника).

Веома значајне промене социјалног и економског живота и трансформације у социјалисгнчкој орагаизацији становништва н његовим структурама, одразиле су се на просечан број чланова домаћинстава у Лапову, како у варошици тако и у селу. Тако је, према статистичким пописним подацима, просечан број чланова у лаповском домаћинству износио 1948. године 4,2, 1961. године 4,0, 1971. године 3,8 и 1981. године 3,6. У варошици је просечан број чланова домаћинстава нешто већи, а у сеоском делу насеља знатно мањи од просечног броја чланова у лаповском домаћинсгву. У Лапову је, како у варошици тако и у селу, изражено опадање просечног броја чланова у домаћинствима, као резултат распадања сродничких задруга, затим формирања савременог типа породице и смањења природног прираштаја. У периоду 1961—1981. године број домаћинстава са 6 и више чланова стално се смањује, а са 2, 3 и 4 члана се увећава. У 1961. години била су 364 домаћинства са два члана, а 1981. године 519. Број домаћинстава са три члана порастао је од 355 (1961. године) на 486 (1981. године). Најбројнија су домаћинства са четири члана — 1961. године било их је 492, а 1981. године 567 домаћинстава. Број самачких домаћинстава такође расте, и то: 1961. године било их је 188, а 1981 године 282. Домаћинстава са 6 и више чланова 1961. године било је 497, а 1981. године 438.

Према послератним пописима број домаћинстава у Лапову је у сталном порасту. Тако је 1948. године Лапово имало 1 844 домаћинства, 1953. годние — 1 962, 1961. године — 2 205, 1971. године — 2 429 и 1981. године — 2 640 домаћинстава. Индекс пораста броја домаћинстава у тридесет-трогодишњем периоду износио је 143,2.

Природно кретање становништва

Природно или биолошко кретање становншптва представља разлику између наталитета (живорођених) и морталитета (умрлих) у току године или у току више година (изражава се у промилима (‰) и иредставаља једно од иајважнијих питања демографије. Природно кретање и репродукција становништва имају велики значај за друштвени, економски и просторнодемографски развој.

варошица
централни део
„горњи краj”

Морталитет		Наталитет
62,9	1963.	77,4
87,7	1964.	61,7
65,6	1965.	60,1
26,7	1966.	24,7
32,7	1967.	27,7
46,3	1968.	64,4
30,7	1969.	32,8
36	1970.	29,1
27,8	1971.	34,1
45,6	1972.	47,6
30,1	1973.	62,8
19,1	1974.	27,5
21	1975.	29
25,8	1976.	33,9
24,2	1977.	22
21,6	1978.	27,1
28,2	1979.	33,8
25,3	1980.	29,7
41	1981.	29,8
22,9	1982.	25,9
26,7	1983.	22,4
27	1984.	23,8
31,1	1985.	28,2
30,8	1986.	22,3

32,7

'63

'64

'65

'66

'67

'68

'69

'70

'71

'72

'73

'74

'75

'76

'77

'78

'79

'80

'81

'82

'83

'84

'85

'86

26

Природни прираштаj у Лапову у периоду 1963—1986. годиие jе у средньем био 1,4‰

Наталитет становништва Лапова кретао се између 13,5 и 9,1 ‰ У наведеним петогодишшим раздобљима просечне стопе наталитета износиле су највише 11,9 ‰ и најмање 10,6 ‰, а просечна стопа наталитета за посматрани период 11,3 ‰. То значи да је колебање наталитета било незнатно и уједначено, али са благом тенденцијом опадања, Насупрот томе, наталитет у сеоском делу Лапова био је изразито висок у периоду 1963—1966. године — просек 34,4 ‰ у односу на петогодишњи период 1982—1986. године када је износио свега 2,6 ‰. Ово знатно колебање последица је исељавања млаћег сеоског становништва, тако да већину становништва овог дела Лапова чине тзв. старачка и самачка домаћинства, па је разумљиво да је наталитет низак.

Морталитет становништва Лапова у поменутом двадесетчетворогодишњем периоду (1963—1986) кретао се између 7,7 и 13,2 ‰. У последњем летогодишту 1982—1986. године стопа просечног морталитета становништва Лапова износила је 12,2 %о, а варошице 13,1 ‰, док је код сеоског становништва била свега 2,3 ‰. Ипак, стопа просечног морталитета за посматрани период у селу је била 14,7 ‰, варошици 10,4 ‰ и Лапову 10,8 ‰. Промене у општој стопи смртности показују тенденцију повећања, што се има приписати већ увелико испољеном процесу старења становништва.

Релативно ниска стопа просечног наталитета и високог морталитета становништва у периоду 1963—1986. године одразила се на низак природни прираштај становншптва — код сеоског 0,4 ‰, варошице и Лапова 0,5 ‰. Меућтим, у последњем петогодишту (1982—1986) Лапово и варошица имају негативан природни прираштај — 1,6 ‰, односно — 1,8 ‰, а село позитиван, свега 0,3 ‰.

Посматрајући само опште просечне стопе за Лапово у целини, запажамо да је колебање наталитета незнатно, али испод просека СР Србије и њене територије без покрајина, а морталитет становништва Лапова је изнад просека. Према томе, природни прираштај становништва Лапова је ннзак (0,5 ‰) и знатно испод просека Србије.

Савремена миграциона кретања становништва

Лапово, као и многа насеља овог подручја, представљају миграторно привлачно насеље. С обзиром на његов повољан географски положај, природне услове и развијеност привредног живота, процес досељавања, који нспрекидно траје, није посебно изражен у последње две деценије.

У пропису 1961. године најбројнији су имигранти Лапова досељени у периоду 1953—1960. године — 1 091 (47,5 %), затим у периоду 1946—1952. године — 500 (21,8 %), а најмањи број бележи период 1941—1945. године — 234 (10,2 %). До 1971. године најинтезивнији је петогодишњи период 1961—1965, године — 552 лица или 18,6 % мада је осмогодишњи период имао 623 лица (20,9 %), али по годинама мање од претходног.

У Лапову jе 1961. године на аутохтоно становништво долазило 70,2 %, а 1971. године 67,3 %. Досељено становништво Лапова је углавном из сеоских насеља 77,8 % 1961. године, а 73,4% 1971. године, затим из градских насеља 18,2 %, односно 17,6 %, а најмање из мешовитих 4,0 % 1961. године, а 9,0 % 1971. године.

Према статистичким подацима 1961. године од 2 640 имиграцноног становннштва Лапова досељено је 449 (17,0 %) из исте општине, 1 764 (66,8 %) из друге општине и 427 (16,2 %) из друге савезне републике. У 1971. години је повећан број досељених нз друге ошитине, а опао је из исте општнне и друге социјалистичке републике. Лапово је 1971. године имало 2 991 (32,7 %)досељеника укупног становншнтва.

За привредну делатност Лапова веома су значајне дневне мкграције запосленог становнишгва.

Подаци пописа о миграционим обележјима по насељима 1961. и 1971. године показују да је становништво Лапова обухваћено дневним радним миграцијама. У 1961. години на територији Лапова било је 1 437 запослених особа од којих је 188 (13,1 %) радило ван насеља у коме станује, а 1971. године од 1 663 запослена лица 359 (21,6 %) од запосленог становништва варошице Лапово дневно је мигрирало 1961. године 163 (22,4 %), док је дневних миграната сеоског запосленог становништва било 25 (11,8 %), односно 44 (17 %).

По попису 1981. године у Лапову је било 1 891 запослено лице, од којих је 397 (21,1 %) радило ван насеља у коме станује. Из сеоског дела насеља је од 225 запослених било свега 17 (7,6 %) који су радили ван сталног места боравка. Иначе, дневном миграцијом било је обухваћено у Лапову — 402, варошици — 385 и селу — 17 лица. Од 315 средњошколаца Лапова 113 их је било свакодневно изван места становања, а од 116 студената, ван места становања 88.

По попису становништва 1971. године из Лапова је било на привременом раду у иностранству 346 лица (3,8 %), а 1981. године 703 лица (7,3 %) од укупног становништва. Године 1981. 271 лице вратило се са привременог рада у иностранству.