Земљишни покривач општине Лапово

Педолошки састав земљишта jе један од веома значајних услова за гајење разних пољопривредних култура, као и за травну и шумску вегетацију. Дејством разних фактора створени су разноврсни типови и под-типови тла на релативно малом простору лаповског атара. На њихов размештај од утицаја су били рељеф, геолошки састав подлоге и климатске прилике. У долинским равнима Велике Мораве, Лепенице и Раче заступљен jе алувијум, а на вишим терасама и побрђу преовлађује гајњача.

Гајњача прекрива највећи део лаповског атара. Овом типу земљишта припада 45 % површине, односна 2 485 ha, Гајњача обухвата западни део атара на побрђу у потесима: Шавац, Пољанке, Село, Било, Липар, Старо брдо, Пољана, Грабовачки поток, Житара, Слатина, Горње Преврће, Парлози, Дрењар, Алија, Рача и Гвоздењак.

У педогенези гајњаче доминантну улогу су имале храстове шуме, границе и цера. Гајњача jе секундарни тип земљишта у овом подручју, настала од смонице уништавањем шума — гајева и деловањем атмосферилија. Гајњача jе народни назив који земљорадници употербљавају за овај тип земљишта, пошто се на нему често налазе фрагменти проређених листопадних шума — гајева.

Педолошка карта лаповског атара

У атару Лапова гајњача jе сасвим развијено земљиште. То jе лако обрадиво тле, јер jе на површини растресито. Гајњача jе наш универзалан тип земљишта, погодан за ратарску производњу, воћарство и виноградарство, што није карактеристично за друге типове тла. Основна карактеристика гајњача jе да су обухваћене деструктивним процесом. У варијанте овдашњих гајњача спадају: права (очувана) гајњача и гајњача у оподзољавању.

Боја хумусног хоризонта праве гајњаче jе најчешће смећа, односно руда са тамнијом нијансом. Према подацима Института за пелогију и агрохемију у Топчидеру (Београд), могућност овог земљишта, рачунајући од површине па до матичног супстрата, креће се од 85 до 185 cm, а најчешће варира у распону од 100 до 140 cm. Ово представља повољну околност због могућности дубоке обраде. Садржај хумуса у овом земљишту креће се од 3 до 4 %. То показује да jе средње хумусно земљиште па jе потребно додавати органске материје у виду стајског или зеленишког ђубрива или увођење трава и плодореда, нарочито оних које после бербе и изумирања обогаћују земљиште органским материјама.

Са пољопривредног гледишта гајњача представља добро земљиште. Она jе потенцијално земљиште, које може давати знатно више приносе од досадашњих уз примену савремене агротехнике.

Гајњача у оподзољавању jе са знатно мањом сумом апсорптивних база, јер се у овом земљишту развијају процеси испирања база из апсорптивног комплекса и њихово премештање у дубље хоризонте. Моћност овог подтипа гајњаче креће се од 70 до 130 cm, а развијеност активног хоризонта од 30 до 50 cm. Ово тле има и лошије физичке особине што се одражава на производну моћ овог земљишта.

У хемијском погледу гајњачу у оподзољавању карактерише повећана киселост, која jе највећа на дубини од 20 до 40 cm, а такође и одсуство креча у солуну средње или слабо снабдевено хумусом. У поређењу са правом гајњачом, гајњача у оподзољавању представља лошије земљиште, тј. мање производне вредности па га jе због тога потребно поправљати уношењем креча и стајњака.

Гајњача у оподзољавању jе заступљена на мањој површини у западном и југозападном делу атара према селу Црном Калу и Баточини у делу потеса Пољанке, Село, Било и Липар.

Алувијална земљишта прекривају углавном средишњи и источни део лаповског атара. Њима припада око 3 037 ha или 55 % укупне површине атара. Настала су таложењем речног материјала при изливању Велике Мораве, Лепенице, Раче и неких потока. Алувијална тла су плоднија земљишта, са повољним водним особинама. У њима jе плитка издан. Према хидропедолошким особинама алувијална земљишта долазе у прву класу. Састављена су од речног наноса у коме преовлађују честице песка и глине. Спадају у земљишта која су у процесу формирања. Углавном су богата хумусом, мада има и извесних површина чија су алувијална тла недовољно плодна због ниског садржаја хранљивих материја. Зато се њихова продуктивност мора одржавати обавезним уношењем стајњака.

У алувијалној равни Велике Мораве, Лепенице и Раче заступљени су алувијум и алувијалне смонице.

Алувијум jе дубоко, растресито земљиште добре пропусне моћи. и поред релативно плитке издани допушта широку примену агротехничких мера, и то почев од дубоког орања, па преко органских и вештачких (минералних) ђубрива до примене наводњавања. Показало се да jе ово земљиште погодно за разноврсну ратарску производњу. Применом вештачког наводњавања за време сушног периода године, на њему би се постизали и рекордни приноси култура. Подизањем насипа дуж обала Велике Мораве и Лепенице спречене су поплаве. Ово земљиште jе распрострањено у виду широког појаса дуж Велике Мораве и Лепенице и обухвата 1 381 hа или 25 % укупне површине лаповског атара. Овај тип земљишта захвата потесе: Тичево, Врбак, део Гаревина, Липовац, Мале оранице, Велике оранице, Кованлук, Смрдује, Врбак на Дубави, Рајковица, Горњи јагњед, Врбак и Доњи јагњед.

У морфолошком погледу моравски алувијум се разликује од алувијума поред Лепенице. Ове разлике се односе на њихов механички састав. Моравски алувијум спада у лакшу иловачу, док лепенички у иловачу која са дубином постаје местимично и тешка иловача. Структура алувијума поред Велике Мораве jе ситно-грудваста, а поред Лепенице, поред ситно-грудвасте и ситно-рогљасте (36, 20).

Алувијум се карактерише слојевитошћу и различитом развијеношћу, зависно од микрорељефа и удаљености од речног корита. Дебљина алувијума износи преко два метра, а местимично jе и већа.

Алувијум jе богат хумусом, због чега носи народни назив „хумсак“, Боја jе најчешће смеђа, а са дубином се мења у сиву боју. Физичке и хемијске особине овог тла у лаповском атару показују да jе ово земљиште високо потенцијално, које уз примену одговарајућих агротехничких мера може давати високе приносе ратарских и повртарских култура.

Алувијална смоница, као прелазни тип тла, заузима средишњи део лаповског атара и алувијалну раван Раче. Укупна површина под алувијалном смоницом износи 1 656 ha или 30 % површине атара.

Алувијална смоница jе релативно млада и спада у средње дубоко, па и дубоко земљиште. Механички састав овог земљишта jе иловаст и глиновит. Оно jе потпуно некарбонатно у свим активним хоризонтима. Моћност активног слоја jе 130 cm, па и више. Развијеност хумусног а хоризонта креће се око 40—50 cm.

Садржај хумуса јако варира код појединих локалитета. Реакција jе слабо кисела до неутрална. Спада местимично у осредње тешка и тешка тла, која су тежа за обраду од алувијума. Порозност, односно пропусна моћ за воду jе нешто слабија. Присуство глиновите иловаче у њеном саставу, у сушно доба ово тле јако стврдне, па се још од површине јављају дубоке вертикалне пукотине. Земљиште у овом стању, када се обрађује, цепа се у велике блокове.

Алувијална смоница има високу пољопривредну вредност и на њој се могу гајити разноврсне културе. Применом свих редовних агротехничких мера, као и правилном обрадом и сталним продубљивањем ораница, уз допунско снабдевање водом, могу се постићи високи приноси.

Педолози и агрономи су мишљења да се уз ширу примену наводњавања, производња на алувијалним земљиштима може интензивирати до максималних могућности.

Квалитет педолошког покривача, гледан кроз категорије земљишта, изгледа овако:
• под њивама:
  I класе — 27,58 %
  II класе — 18,47%
  III класе — 49,57 %
  IV класе — 3,76 %
  V класе — 0,62 %
• под воћњацима:
  I класе — 14,65 %
  II класе — 68,21 %
  III класе — 17,14 %
• под виноградима:
  II класе — 98,27 %
  III класе — 1,73 %

Према томе, гледано у целини, бонитет земљишта у Лапову показује високу продуктивну вредност.