Климатски услови општине Лапово

Климатске прилике на територији лаповског атара, с извесним локалним одступањима, показују упоредна посматрања оближњих метеоролошких станица у Крагујевцу, Смедеревској Паланци и Ћуприји (Лапово нема метеоролошку станицу). Крагујевачка метеоролошка станица jе југозападно од Лапова удаљена око 21 km ваздушном линијом на 190 m надморске висине, Метеоролошка станица у Смедеревској Паланци удаљена око 17 km северозападно од границе лаповског атара и лежи на надморској висини око 109 m, а метеоролошка станица у Ћуприји jе југоисточно од Лапова око 32 km, на надморској висини око 129 m.

Карактеристика поднебља лаповског атара jе приказана на основу осматрања поменутих метеоролошких станица за период 1931—1960. године. Углавном су коришћени подаци из објављене студије М. Милосављевића (1969).

Средња месечна температура ваздуха за период 1931—1960. године
Jан -0,6°	Феб 1°	Мар 5,7°	Апр 11,6°	Маj 16,7°	Jун 20,1°	Jул 22,2°	Авг 21,4°	Сеп 17,4°	Окт 11,8°	Нов 6,7°	Дес 2,1°
Зима		Пролеће			Лето			Jесен

Средња месечна температура ваздуха у априлу незнатно jе виша од средње годишње, а средња месечна температура октобра jе виша од средње месечне температуре ваздуха априла што показује да лаповско подручје има јесен топлију од пролећа. Лаповско климатско подручје одликује се релативно хладним зимама, и умерено топлијим летима. Овакве температурне прилике и односи прелазних годишњих доба посебна су одлика регионалне низијске умерено-континенталне климе.

Друга важна карактеристика овог подручја jе поступност температурног тока, што је, између осталог, веома значајно за пољопривреду.

Од значаја jе истаћи да појава мразева у већини случајева нема изразито негативно дејство на развој многих биљних култура, мада се у неким месецима вегетационе периоде јављају и дани са температуром испод тачке смрзавања (0°С). Област годишње у  просеку има 81 „мразни дан“. Највећи број мразних дана jе у јануару и фебруару. Са пољопривредне тачке гледишта jе важно истаћи да су само јуни, јули и август без мразних дана, док jе могућа појава мраза у осталим месецима. Ипак за пољопривреднике jе од значаја чињеница да готово цела јесен може бити без мраза, што jе са био-климатског гледишта повољно за сазревање касног поврћа и обављање сетвених радова.

За потребе пољопривредеи развој биљног света су од особитог значаја и дневне температуре од 5°C и више степени. Период са средњом дневном температуром од 5°С и више степени доста jе дуг, јер почиње првом половином марта, а завршава се касно у јесен (30. новембра). То jе повољна околност јер већ од половине марта почиње сетва разних пролећних усева (пшеница, овас, и друго), док код вишегодишњих биљака почиње бубрење пупољака, а код неких и листање. Према томе вегетациони период траје 264 дана или око 8,5 месеци. Међутим, максималне температуре ваздуха веће од 5°С почињу од 29. јануара и траjу све до 31. децембра, тj. 333 дана или 11 месеци.

Период трајања вегетационе периоде (208 дана) са температуром од 10°С такође jе позитиван чинилац за биљне културе које за своје ницање и даљи развој захтевају више топлоте (кукуруз, репа и др.).

Влажност ваздуха

Релативна влажност ваздуха jе важан климатски елемент, који представља степен засићеност ваздуха воденом паром. Највеће бројне вредности релативне влажности ваздуха су у зимским месецима (децембру и јануару), а најмање у току лета (јули и август), Средња годишња вредност релативне влажности ваздуха jе око 75 %. У летњим месецима (јул-август) ваздух jе доста сув, што није повољно за биљни и животињски свет. Међутим, ваздух jе сув и у септембру, што jе повољно за сазревање плодова који доспевају у јесењим месецима. Током зиме ваздух jе довољно влажан.

Облачност

Од значаја jе и познавање вредности облачности, јер она ублажава дневна колебања температуре ваздуха и тла спречавајући инсолацију и земљину радијацију. Уколико jе већа облачност, утолико jе мање температурно колебање како у току дана тако и у току године. Највећа облачност jе у јануару, фебруару и децембру, а најмања у августу. Овакав годишњи ток облачности стоји дакле у директној вези са годишњим током релативне влажности ваздуха. Највећа средња годишња облачност jе 5,6. Април jе облачнији од октобра, што jе у супротности са односом релативне влажности у ова два месеца, јер jе релативна влажност у овој области за око 8° већа у октобру него у априлу. То значи да jе април лабилнији од октобра и да у априлу долази до чешћих продора ваздушних маса из северо-западног квадранта које у ово подручје доноси облачност у односу на октобар када jе време стабилно.

По подацима бројних вредности средњих месечних и средњих годишњих ведрих и тмурних (мутних) дана на лаповском подручју jе најмањи број ведрих дана са средњом дневном облачношћу мањом од две десетине у јануару, а највећи у августу, што се поклапа и са најмањом облачношћу. У мају jе број ведрих дана мањи него у априлу, јер jе у мају време доста нестабилно услед преласка низа депресија преко ове области. Што се тиче годишњег тока тмурних дана, он jе у обрнутом односу према годишњем току ведрих дана. Најмањи број тмурних дана (средња дневна облачност већа од 8 десетина) jе у јулу и августу, а највећи у јануару и децембру. Овакав однос се поклапа са средњом годишњом облачношћу.

Осунчавање

Дужина трајања сунчевог сјаја jе важан климатски елеменат, који jе од значаја за температуру тла и ваздуха, затим за вегетацију и здравствено и психичко стање људи.

По подацима бројних вредности средњих месечних н годишњег броја часова инсолације на подручју Лапова jе највећи број сунчевог сјаја у јулу, иако овај месец није најведрији већ август. То jе због тога што јули има веће дужине дана.

Од годишњих доба највећу инсолацију има лето са просечно 835 сунчева сата, а најмање зима са 230 сунчаних сати. Пролеће jе са већом облачношћу и са већом количином падавина од јесени, па би нормално требало да има мању инсолацију. Међутим, због дужих дана и већег угла под којим сунчеви зраци падају у пролеће, оно има већу просечну инсолацију (547 сати) у односу на јесен (482 сати).

Падавине

За развој биљног света и живот људи од особитог jе значаја количина падавина и њена расподела по месецима.

Средња годишња висина падавина за период од 1925—1964 године jе 642 mm
40	32	43	57	84	76	60	46	38	59	48	59
Jан	Феб	Мар	Апр	Маj	Jун	Jул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дес
Зима		Пролеће			Лето			Jесен

Годишњи плувиометријски режим jе повољан, јер се највише падавина излучи у раним летњим месецима, током јуна, маја и јула, тj. онда када jе биљном свету влага најпотребнија. То значи да jе у овом подручју развијен континентални плувиометријски режим.

Најкишовитије годишње доба jе лето са просечном висином од 171 mm до 192 mm, док су зима и јесен годишња доба са најмањом висином падавина (зиме са најмање падавина су са 131 mm, а јесен са по 145 mm.

Од особитог jе значаја и распоред честица падавина, тј. број дана са падавинама у дотичној временској јединици.

Просечно 120,7 дана са висином падавина већом од 0,1 mm годишње, за период од 1925—1960. године
11,8	10,1	10,5	10,6	13,4	11,5	8,5	7,7	7	9,2	10,7	9,7
Jан	Феб	Мар	Апр	Маj	Jун	Jул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дес
Зима		Пролеће			Лето			Jесен

Највећи број дана са висином падавина већом од 0,1 mm jе у мају (Крагујевац 14,2, Ћуприја 13,6 и Смедеревска Паланка 12,5 mm), а најмањи у септембру (Крагујевац 7,7, Смедеревска Паланка 7,2 и Ћуприја 5,5 mm). То значи да у мају не само да се излучи највише падавина већ има и највећи број дана са падавинама. Овакво стање веома погодује вегетацији у овом подручју. Међутим, најмањи број дана са падавинама у септембру, а донекле и у августу, корисно се одражава на сазревање појединих плодова биљака као што су: воће, грожђе, извесно поврће итд.

Летње кише су краткотрајне и пљусковите. Иначе, кише које се излучују у пролећним и јесењим месецима дуготрајне су и сипеће. Захваљујући распореду, начину и облику излучивања талога процеси ерозије тла у атару Лапова нису видније изражени. Једино се на већим нагибима убрзана ерозија спорадично јавља у виду малих бразда. Поред кише, за пољопривреду jе такође важан и снег, град, слана и магла.

Као што jе познато, снег штити усеве од мразева у хладном зимском периоду. Сем тога, постепеним отапањем снега, знатан део снежнице се упије и храни издан. Али, при наглом отапању снега, већи део снежнице се слије и отекне. Каткад могу се јавити краткотрајни високи водостаји код река са појавом поплава, најчешће у фебруару и марту.

Дан са снежним покривачем сматра се онда када се на земљиној површини налази слој снега дебљине 1,0 cm. Такви подаци осматрани су најдуже у метеоролошкој станици Крагујевац (1925—1963), затим Смедеревска Паланци (1936—1963) и најкраће у Ћуприји (1949—1963). Према бројним вредностима Ћуприја има највише дана са снежним покривачем у току године (40,2), затим Крагујевац (37,5), а најмање см. Паланка (34,6). Дани са снежним покривачем били су од новембра до марта, односно у Крагујевцу до априла. Јануар jе просечно имао највише дана са снежним покривачем (од 14,1 у См. Паланци и Ћуприји до 13,2 у Крагујевцу), а затим фебруар (Ћуприја 12,7, Смедеревска Паланка 10,2 и Крагујевац 10,0 дана).

Лаповско подручје спада у градобитни рејон Шумадије. Град пада готово сваке године. Падање града карактеристично jе за топле летње месеце. Међутим, град може да изненади и раније, као и да се појави касније. Он најчешће пада величине лешника. Падање града често jе праћено невременом са олујом. У Крагујевцу jе у периоду 1951—1970. године град падао 30 пута или просечно 1,5 пута годишње (1935. и 1966. године падао jе по четири пута у току године, што jе посебна реткост за једну годину).

Од 1958. године у околини Крагујевца почела jе организована заштита од града. Међутим, знатно касније (1970—1973.) хидро-метеоролошки завод у Београду организовао jе савременију заштиту од града за шире подручје Шумадије.

За пољопривреду су од значаја ране и позне слане, јер од њих страдају поједини усеви и воћке. У периоду 1951—1970. године просечна годишња честина слане у Крагујевцу износила jе 22,6 дана. Највише дана са сланом било jе 1953. године (54 дана), а најмање 1966. године (само 11 дана). У овом периоду најранији дан са сланом јавио се 24. септембра 1962. године, а најкаснији 22. маја 1952. године.

Ветрови

Ветар jе веома важан елеменат поднебља овог подручја јер утиче на температуру ваздуха, његову влажност, испаравање и количину падавина. Сем тога, ветар има утицаја и на привредне делатности: пољопривреду, грађевинарство, саобраћај и туризам.

Због геолошког положаjа ветар се кроз лаповачки атар углавном креће у правцу север—jуг и северозапад—jугоисток.

Кошавски ветар најчешће се јавља у новембру, а најређе у јулу, што одговара годишњој расподели овог ветра.

Олујни, јаки ветрови су ретки, јер се отприлике јављаjу једном у периоду две до три године. Иначе, јаки ветрови у току године јављају се углавном у зимским месецима (нарочито у јануару). Ови зимски ветрови су доста јачи од летњих па су биљке током вегетацијоног периода углавном лишене штетних утицаја које би јачи ветар могао да им нанесе.