Географски подаци о Лапову и општини Лапово

Општина Лапово се налази у средишњем делу Поморавља (долине Велике Мораве), на крајњој југозападној страни доњовеликоморавске котлине, на надморској висини од 107 m. Положај лаповског атара одређен jе кординатама између 44° 08'45" (најјужнија тачка на Великој Морави у потесу Топољак) и 44° 13'30" (најсевернија тачка у потесу Преврће) северне географске ширине и 21° 01'20" (најзападнија тачка у долини Сипићког потока) и 2° 09'30" (најисточнија тачка на Великој Морави) источне географске дужине (по Гриничу).

Област пружа разнолике природне и привредне могућности. Алувијална раван Велике Мораве, Лепенице и Раче погодни су за ратарску, ливадско-сточарску и повртарску производњу, а неогено побрђе, поред ратарства, претежно за виноградарство, воћарство и испашу стоке.

Насеље се локализовало на прелазу алувијалне равни Велике Мораве у ниско побрђе крајњих изданака планине Рудника. Ниски део Лапова jе у алувијалној равни, са обе стране ранијег корита реке Лепенице, које ограничава насеље од лепеничко-моравске инундационе равни. Јужни насељски крај, око главне железничке станице, jе на излазу Лепенице у великоморавску равницу, испред ушћа Лепенице у Велику Мораву.

Лапово jе на месту где се од великоморавског пута меридијанског правца (север—југ) одвајају упореднички путеви долинама Лепенице и Раче. Овим природним правцима воде:
• уздужна железничко-друмска, удвојена Балканска магистрала;
• лепеничка и рачанска трансверзала;
• железничко-друмска, односно друмска комуникација.

што чини Лапово jедним од значајаниjих саобраћајних чворова Србије.

Лаповскои атар се граничи са следећим катастарским општинама:
• са севера — марковачком;
• истока — гложанском и црквеначком;
• југоистока — брзанском;
• југа — баточинском;
• запада — сипићком и црнокаочком;
• северозапада — доњорачанском и вучићком.

Површина лаповског атара jе 5 522 ha, а укупна дужина лаповске границе износи око 40 km.

По попису 1981. године Лапово jе имало 9 631 стално настањеног становника, тј. на 1 km² просечно jе долазило 175 житеља.